FudbalskiTipovi.com

Kako Porto zaradjuje na desetine miliona evra

Upravi jednog kluba na Pirinijema, na radu u protekloj deceniji trebalo bi da pozavide čelnici svih klubova na planeti.

Štaviše, svih kompanija. Kada svi, od skauting službe, preko svih rukovodećih instanci sve do stručnog štaba, rade fantastično, uspeh ne može da izostane pa Porto, pored prodaje ključnih igrača svake od generacija u proteklih 10 godina, iznova i iznova ostaje konkurentan u Evropi i tradicionalno dominantan u Portugalu.

Od sezone 2003/2004, sezone iz snova tima sa “Dragaa”, sezone koja je u orbitu lansirala jednog od najboljih trenera današnjice, sezone u kojoj je u Portugal donela trofej Lige šampiona, čak 20 fudbalera prodato je za preko 10 miliona evra a u samo dve sezone nije osvojena prvenstvena titula. Uz to, osvojena su i četiri nacionalna Kupa kao i Liga Evrope, 2011. godine. Ono što je najfascinantnije je to što je na račun Porta od prodaje igrača u tom periodu stiglo više od 450 miliona evra.

Naravno, najsvežiji primer fantastičnog posla “zmajeva” je transfer Džejmsa Rodrigeza i Žoaa Mutinja u Monako na račun kojeg će u Porto stići suma od neverovatnih 70 miliona evra, 45 za mladog Rodrigeza i 25 za Mutinja. No da krenemo od “početka”, od istorijske generacije 2003-2004.

Te 2004. na “Dragao” je stigao pehar Lige šampiona, slučajno? Porto je u sezonu ušao sa velikim ambicijama, predvođen ambicioznim mladim stručnjakom, i to kao osvajač tada Kupa UEFA zajedno sa domaćom duplom krunom.

Porto osvajač Lige Šampiona 2003-2004

Prvi Evropski meč, “zmajevi” su odigrali, pogađate, u Beogradu. Koštinja je u 22. minutu doveo svoju ekipu u vođstvo ali je golom Andrije Delibašića Partizan otkinuo bod favorizovanim Portugalcima. Sledeća utakmica, identičan početak – Koštinja postiže pogodak a potom hladan tuš na “Dragau” – tri gola za tri boda moćnog madridskog Reala. Trgli su se potom žilavi Portugalci, usledile su dve pobede nad Drogbinim Marsejom, zatim još jedna nad srpskim šampionom a bod u Madridu bio je i više nego dovoljan za plasman u nokaut fazu.

Prva utakmica u nokaut fazi donela je Mančester Junajted. 2:1 na “Dragau” pred put na “Old Traford”. Na “teatru” nije sve bilo iz snova za Portugalce, Mančester je čuvao 1:0 a onda se u nadoknadi pojavio niko drugi do Koštinja i svoj tim odveo dalje. Dalje preko Liona i La Korunje do Gelzenkirhena i finala sa još jednim timom iz senke, tada sjajnim Monakom.

Evra, Žili, Roten i Morijentes prosto nisu bili dorasli Murinjovoj četi. Karlos Alberto načeo je “kneževe” u 39. minutu da bi Deko i Aleničev samo potvrdili trijumf i titulu evropskog prvaka.

Fantastičan uspeh Porta, naravno, nije promenio stanje u evropskom fudbalu. Čelsi je bio u finansijskom zaletu nošen kapitalom sa Istoka a “zmajevi” nisu bili imuni. Žoze Murinjo otišao je u Čelsi a 1,7 miliona funti dobijenih na račun nadoknade za njega bio je samo početak.

Žoze Murinjo

Roman Abramovič dao je menadžeru-šampionu Evrope odrešenu kesu, a gde bi drugde Murinjo pazario do u ekipi koju je sam stvorio. Ruskom milijarderu cena nije predstavljala problem pa je za 50 miliona evra na “Stamford Bridž” stigao pouzdani defanzivni dvojac, Rikardo Karvaljo – Paolo Fereira. 50 miliona za štopera koji je sa 17 godina stigao u klub i za bivše desno krilo prekomandovano na poziciju beka, verovatno najboljeg evropskog tog vremena. 50 “čistih” miliona u kasi Porta. Još jedan igrač trebalo je da im se pridruži ali je odabrao Barselonu. Ili je Porto odabrao Barselonu i katalonskih 15 miliona plus Rikarda Kvarežmu.

Izdanci šampionske generacije venuli su a klub se zadovoljavao uspesima u domaćem prvenstvu. Usledili su transferi Maniša, još jednog člana Murinjovih 11, u moskovski Dinamo za 16 miliona, za Seitaridisa je nekim čudom dobijeno čitavih 10 da bi još jedan veliki klub za ogromnu sumu odveo još jedan biser sa “Dragaa”. U pitanju je Anderson, i njegov transfer na “Old Traford”.

Andersonov talenat nije dovođen u pitanje ali je pravo čudo kako je Porto, za igrača koji je plaćen, ruku na srce velikih 7 miliona Gremiu, ali koji je zbog loma noge za klub odigrao svega 24 utakmice, dobio neverovatnih 30 miliona evra.

Za istu sumu, Realu je prodat Pepe da bi ponovo u priču ušao Rikardo Kvarežma. Kvarežma koji je samo na magičnom “Dragau” pokazao deo svog raskošnog talenta dat je Interu za 25 miliona evra a nedugo zatim tiho iščezao sa fudbalske mape sveta.

Rikardo Kvarežma

25 miliona za verovatno najvećeg neuspelog talenta u istoriji fudbala bili su praćeni sa 21 milionom za još jednog Murinjovog pulena, Žozea Bosingvu, koji je u Portou suspendovan posle stravične saobraćajne nesreće. Usledili su narednih sezona transferi Ali Sisoka u Lion za 15 miliona, potom i miljenika publike, fantastičnog kapitena Luča Gonzalesa u Marsej za 18. U Portu nisu pitali za imena klubova sa kojima posluju, samo za sumu, sumu ulaganu u naredne naraštaje.

Još jedan fantastičan fudbaler stigao je sa Lučom Gonzalesom 2005. iz River Plejta, za svega 2 miliona, i slično Luču kao legenda kluba otišao je sa “Dragaa”. Lisandro Lopez na 143 nastupa postigao je sjajna 63 pogotka i verovatno je najzaslužniji za četiri uzastopne titule prvaka. Međutim, negde u Francuskoj, odlaskom Karima Benzeme pojavio se višak kapitala, u Porto su stigla nepristojna 24 miliona i “Dragao” je morao da se pozdravi sa još jednim ljubimcem.

Porto je nastavio sa dobrim igrama i u Evropi a za nosioce igre Porta u sezoni 2009/2010 zainteresovani su bili mnogi evropski klubovi. Porto, kako dolikuje, ponovo se nije protivio pa su Raul Meireleš i Bruno Alveš, koji su zajedno plaćeni 0 evra (Meireleš doveden kad i Pepe, Alveš diplomac omladinske akademije) prodati za 35 miliona.

Odlazak Lisandra Lopeza teško je pao svim navijačima ekipe u plavo-belim dresovima. Teško je bilo zamisliti golgetera koji bi zasenio fantastičnog Argentinca. E, uprava Porta nije zamišljala već reagovala. Na “Dragao” stiglo je čudo, i to Kolumbijsko. “El Tigre” je na 87 nastupa postigao frapantna 72 gola, od toga 17 u Ligi Evrope u jednoj sezoni! Cena je, naravno, skakala sa svakim od njih. Pobednički, u finalu drugog po rangu evropskog takmičenja, protiv Brage, njegovo je delo – 40 miliona za put na “Visente Kalderon”.

Odlazak najboljeg igrača pratili su transferi Fredija Guarina i Alvara Pereire u milanski Inter za ukupno 21 milion evra a u junu 2011. godine uprava Porta izvela je još jedno remek-delo i to sa starom mušterijom, Čelsijem.

Londonska ekipa ponovo je htela šefa struke portugalske ekipe a ovoga puta nisu prošli “jeftino” kao sa Murinjom. Za perspektivnog Andre Viljaš-Boaša (trenera!) Čelsi je indirektno morao Portu da plati tričavih 13,3 miliona funti, oko 15 miliona evra.

Nepunih godinu dana kasnije, Viljaš-Boaš je dobio otkaz na “Stamford Bridžu” a nekoliko meseci kasnije Porto je napravio još jedan fantastičan posao. Naime, u dalekom Japanu, skauti portugalske ekipe uočili su snažnog Brazilca, Hulka (po onom snažnom momku iz stripa). Za tog Hulka, kasnije Falkaovog druga i fantastičnog partnera iz navalnog reda, dato je nešto više od 15 miliona evra a leta 2012. godine Zenit je rešio da ga se domogne.

I uspeo je, a Porto je dobio novu finansijsku injekciju, novih 50 miliona, za neke nove tigrove i nove titule. Za više nego zdrave finansije, za ulaganje u omladinski pogon, za održavanje perfektnog sistema. Ti neki stari-novi nedavno su prodati , ponovo nekom Rusu, a na “Dragau” za loptom sad jurcaju neka druga deca. Neki novi klinci… neki novi klinci koji već sada u odlučujućim momentima svojoj ekipi donose titule, klinci koji čekaju nekog novog “Specijalnog” da ovaj klub vrate na vrh.

Povezane vesti:

Falkao nema 27 već 29 godina!?

Falkao počeo pripreme za novu “boksersku” sezonu

Falkao u reklami za najružnije kopačke u istoriji

Falkao – El Tigre

DJ Falkao