Tole Lopove!
Sep 2013 | Dve Leve Noge, Preporuceni tekstovi | 0 komentara. Ostavi komentar!Hleba i igara. Od Rimljana pozajmljen sinonim za „idealan život“. Mešavina hrane i sporta koja se i dalje upražnjava. Hleb da nahrani gladne, a igre da ih zabave i odvrate od pobunjeničkih misli. Istina je da je danas manje hleba a više igara, i da je danas više nego ikad u „igre“ umešana politika u zemlji Srbiji.
Tomislav Karadzic – Tole Lopove
Kada je pre nekoliko dana, nakon medijsko-tribinaške kampanje usmerene protiv njega, Tomislav Karadžić najavio da se na kraju jesenjeg dela prvenstva povlači sa funkcije predsednika Fudbalskog saveza Srbije, zadovoljni su bili i inicijatori i sam predmet kampanje. Mnogima je, doduše, bila čudna brzina kapitulacije prvog čoveka srpskog fudbala.
Oglasio se kratko, preko saopštenja u kome navodi da „četiri decenije uloženog ličnog rada, napora, želje i htenja da u našem fudbalu bude bolje, ne dozvoljavaju da na bilo koji način doprinosim podelama, ne ulazeći ovom prilikom u polemiku ko je u pravu, a ko nije, šta je istina, a šta ne“, napisao je Karadžić i dodao da će u decembru sazvati redovnu skupštinu fudbalske organizacije, na kojoj će se povući sa mesta predsednika FSS.
Oni koji su na prvu loptu poverovali u Toletovu priču nisu se zapitali zašto se „kornjača sa Galapagosa“ tako lako predala?
Analizirajući nedeljnike koji se mesecima unazad bave problemom „Tole lopove“, možemo da zaključimo da Tomislav Karadžić ovom kupovinom vremena (zima je ipak daleko), namerava da odstupi, ali ne i da ode. Tole je zaista rešio da se povuče, ali da na ključnim mestima zadrži svoje ljude. Što će reći, tresla se gora, rodio se miš. Iliti, fotelju predsednika može da preuzme bilo ko (nagađa se da bi to mogao da bude Dragan Džajić s jedne, i Petar Škundrić s druge strane dok se Zvezdan Terzić samopreporučuje), ali bi taj neko, makar bio i sam Aleksandar Vučić (što je realno nemoguće) ostao bez stvarnog uticaja.
Karadžić je prošle nedelje iz Bečića otišao pravo u kabinet Tomislava Nikolića gde ga je zbog stalnih dogovora oko rekontrukcije vlade sem Tome dočekao i premijer Ivica Dačić. Na Karadžićevu odluku da se povuče sigurno je uticala i činjenica da nije dobio podršku dvojice pomenutih funkcionera. Dačić je tada izjavio da ga ne zanima sukob na relaciji Tole – Zvezda, da ne postoje nikakve veze SPS-a sa sportom i fudbalom, i da ima preča posla. Nikakve veze, sem da je pola SPS-a u upravama Zvezde i Partizana (Antić i Ružić), visoki funkcioner ove stranke Petar Škundrić pretedent na mesto predsednika fudbalskog saveza, dok se Dačiću u izbornoj noći osim odabranog partijskog društva iza leđa našao i “neidentifikovani” navijač (Aleksandar Vavić, vođa “Alkatraza”).
I ne samo SPS, i ostale stranke političke scene u Srbiji znaju da kontrolišući navijače (u ovom slučaju i najveće klubove) kontrolišu i izborno telo. Po čaršiji su procureli abrovi da je politički vrh dao saglasnost i obećao „logističku“ podršku u rušenju Karadžića. Naime, Vučić je preko ljudi koje je postavio u FK Crvenoj Zvezdi posredno pokrenuo kampanju za smenu Karadžića. Vučićev dobar drugar i potpredsednik Crvene Zvezde, Slaviša Kokeza, glasnogovornik u borbi protiv Toleta, rekao je da Zvezda ne želi da Fudbalski Savez posle odlaska Karadžića favorizuje crveno-bele „kao što je do sada bio slučaj sa Partizanom“.
Kokeza je poručio Toletu da ne gaji iluzije da će odlučivati ko će posle njega ostati u savezu i da on i njegov tim treba da napuste Savez, a delegati Skupštine treba, u skladu sa Statutom da izaberu novo rukovodstvo.
Pre nego što analiziramo istoriju sukoba na relaciji Karadžić – Zvezda, pozabavićemo se izbornim sistemom. Da bi se pokrenuo formalni postupak smene Karadžića, potrebno je imati na svojoj strani većinu delegata, prikupiti potpise i organizovati skupštinu na kojoj bi se oni izjasnili o Karadžiću i eventualnim drugim smenama (pominjana su imena Milovana Đorića i Bogoljuba Stepanovića). Da je izvorni sistem komplikovan, Tole Karadžić odlično zna, zbog toga i jeste tako lako pristao da „ode“ iz Saveza. Tako da će oni koji hoće da on ode iz fudbala morati da urade mnogo više od „paljenja“ tribina i tabloida. Moraće da provere mnogo stvari i da angažuju mnogo više ljudi kako bi iskoristili trenutak koji se neće skoro iznova ukazati.
Sad, sukob Zvezda – Tole. Jasno je da nije od juče i da datira još od Lukićevog šefovanja u Ljutice Bogdana, i da je kulminirao skandaloznim suđenjem na utakmici Partizan – Novi Pazar. Zanimljivo je da kritikujući Karadžića niko iz Zvezde ne pominje očajne rezultate reprezentacije ili izbor selektora (zbog raskida ugovora sa selektorom Antićem Savez je morao da plati više od 2 miliona evra), već se argumentacija svodi na povlašćeni položaj Partizana i regularnost takmičenja. Ako se ne varam, prošlog leta na redovnoj Izbornoj skupštini saveza Karadžić nije imao protivkandidata, ni opoziciju. Toliko od „gomile nezadovoljnika“.
Danas, iz ove perspektive, nezadovoljan je i Partizan (jer je svaki njegov uspeh pripisan Toletovom „nameštanju“) i Zvezda (jer dugo nema rezultata koji odgovaraju renomeu kluba) i mali klubovi zbog donacija „velikim klubovima“ ili „gledanja kroz prste“ velikim klubovima, ali i navijači koji su od devedesetih na ovamo evaluirali i umesto dvanaestog postali prvi igrač.
Rešenje možda leži u izjavi jedne od najvećih igračkih legendi Zvezde Dragoslava Šekularca koji kaže da „Zvezda dovodi igrače koji na sedamdeset utakmica daju šest golova, umesto one koji na četiri utakmice daju šest golova. Kad bude asova biće i rezultata i neće se postavljati pitanje regularnosti. Uostalom, ko je sprečio Zvezdu da dobije derbi sa Partizanom i postane prvak? Mislim da obe strane treba da spuste loptu, jer se fudbal danas igra po zemlji, a ne naduvavanjem“.
Odlaskom Karadžića sa čela FSS-a sigurno nećemo dobiti odgovore na pitanja:
– Ko je kriv što smo izgubili više od 20 miliona evra zbog toga što se reprezentacija Srbije nije plasirala na dva velika poslednja takmičenja?
– Ko je kriv za stanje u hiljadama klubova u Srbiji koji propadaju?
– Šta se desilo sa našom fudbalskom reprezentacijom?
– Kakva nam je domaća liga? Ima li nameštenih utakmica, ima li namernih sudijskih grešaka?
Dobićemo priliku da vidimo da li će taj neko ko zameni Toleta (a da taj neko tu nije došao tako što mu je neko „namestio“ to mesto) imati ideju, snagu i volju da stanje popravi. Iskreno se nadam da „taj neko“ neće biti čovek sumnjive biografije, neko „bivši“ koji se preporučuje za budućeg ili neki vođa navijača na tribinama koji vrata kluba otvara nogom, disciplinuje igrače i trenere i regrutuje nove snage za „splavovske“ aktivnosti. Verujem da smena Karadžića nije samo medijska, da je vreme da se stanje popravi i da će na njegovo mesto delegati iz Srbije izabrati pravog čoveka. A možda i ženu.
Autor: Vida Savić
*tekst “Tole Lopove” je nastao kao visemesečna komparativna analiza nedeljnih magazina: Novi magazin, Vreme, Nin, i dnevnih novina Blic i Politika